uspaniceno ga pogleda - a ako me ne stignes uhvatiti?ili budem preteska pa me ispustis?

-Veruj mi, neću te ispustiti.- smeje se -Hajde..- pruži ruke da je uhvati

pusti se da sklizne prema njemu svo vrijeme drzeci oci zatvorene

-To ti je praktično kao tobogan.- smeje se i uhvati je -Je l' bilo teško?- spusti je

drzi oci i dalje zatvorene drzeci se za njega-jel' gotovo?-glas joj je pomalo drhtao,nikad prije nije ni pomislila da ima strah od visine ili nesto slicno

-Pre dve minute je bilo gotovo.- nasmeši se i poljubi je

odahne i napokon otvori oci

Uhvati je za ruku i vuče je kod ljuljaški

krene za njim-samo molim boga da nas niko ne vidi..-pogleda na kosulju koja jedva da joj je prekrivala straznjicu

-Ograđeno je, ne brini se.- smeška se i sedne na ljuljašku -Osećam se kao dete..- smeje se

moje veliko slatko dijete-zeza ga a onda i sama sjedne na jednu ljuljasku

-Dete sa metar devedeset i sedam u sebi.- smeje se i zaljulja se malkice

pa da,u tome je tvoja car-smije se i pocne se ljuljati-ja cu se vise zaljuljati-zeza ga

-Slobodno..- zaljulja se malo više -Pukne li ljuljaška, jadan sam..- mrmlja i smeje se

ma nece-smije se-ako pukne ja cu te njegovati-posalje mu poljubac i zaljuja se jos vise

-Ouu, onda ću svim silama pokušati da je polomim.- zeza je i ljulja se

neeemoj..kako ti nije zao ljuljaske,nju niko nece njegovati-smije se

-Ja ću.. kad se oporavim.- smeje se i zaljulja se najviše što je mogao

zaljuljala se najvise sto je mogla i onda polako cekala da se ljuljaska zaustavi te je samo sjedila

Skoči sa ljuljaške i stane iza Rouzine.

nije primjeila da je skocio te se trzne kada osjeti da je neko iza nje ali kada vidi Dimitrija,nasmije se

-Bože Rouz.. Sve sam očekivao od tebe, ali da se prepadneš mene, pa, ne baš..- smeje se i zaljulja je polako

mislila sam da je jadna ljuljaska preminula-nasmije se

-Ne verujem da će da crkne pored tebe takve lagane.- smeška se

mislila sam na tvoju-smije se-ja svoju pazim